Udruženje osveženje

Usluge

Upoznaj zanimanje: Komunikolog-savetnik za medije

 Ivana Ristić, savetnica za medije sekretara za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda

5 pitanja za: Ivanu Ristić, savetnicu za medije sekretara za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda

  1. Šta je suština Vaše profesije, kako se postaje savetnik za medije?

Ukratko, suština je komunikacija, komunikacija, komunikacija. Sa novinarima, sa javnošću, sa drugim institucijama. Posao savetnika za medije jedne institucije je pravovremeno, tačno i objektivno obaveštavanje javnosti o važnim temama kojima se ta institucija bavi a bitne su za život građana, komunikacija sa medijima, štićenje ugleda te institucijei građenje imidža rukovodilaca tih institucija. Razvojni put savetnika za medije može biti raznolik ali su to često ljudi koji dolaze iz novinarstva, srodne profesije.

  1. Kakvo je obrazovanje neophodno, šta ste Vi završili?

Ovo je meka profesija, što znači da nije nužno određeno koja fakultetska diploma vam je potrebna da biste radili ovaj posao kao što je slučaj sa, na primer, lekarima, advokatima i slično ali je naravno poželjno da to budu fakulteti društvenih usmerenja, fakulteti na kojima se izučavaju mediji, novinarstvo, komunikologija, PR, politički marketing, istorija političkih sistema jer su to sve predmeti koji će vam u praksi biti itekako potrebni, odnosno poznavanje ovih tema je apsolutno neophodno. Profesija komunikologa-savetnika za medije je takva da je, osim toga, veoma važan osećaj za medije, da razumete kako mediji funkcionišu, šta je novinarstvo, kako se komunicira sa novinarima, šta znači obaveza javnosti u radu, davanja podataka, obaveštavanje javnosti o važnim događajima, pružanje informacija, da razumete političke događaje u zemlji, da instituciju u kojoj radite locirate u tom sistemu na način da pružate objektivne, tačne, pravovremene informacije koje će time štititi ugled institucije koju predstavljate i ljudi koji njima rukovode a koji su po pravilu aktivni akteri političkog života zemlje.

Ja sam 2005. godine diplomirala novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu gde upravo privodim kraju i Master studije komunikologije. Važnim i korisnim smatram i jednomesečni program britanske novinske agencije “Reuters” , Ekonomsko i političko izveštavanje u jugoistočnoj Evropi čiji sam sertifikat stekla 2010. godine.

  1. Kakvo je prethodno radno iskustvo potrebno, i da li je ono neophodno? Nabrojte nam najvažnije stavke Vašeg profesionalnog puta

Iskustvo je za ovu profesiju izuzetno važno i po pravilu što ste duže u profesiji to ste bolji u svom poslu. Iako se to može smatrati opštim mestom za gotovo sve profesije, razlika između drugih poslova i ovog je što ovde nemate pravo na grešku jer će ovde vaša greška biti vidljiva u svim medijima što svakako ne bi dobro zvučalo ni u jednoj biografiji, zar ne? Šalu na stranu, od presudne je važnosti poznavanje načina rada medija, poznavanje načina rada drugih institucija i prilagodljivost izuzetno promenljivom i turbulentnom ambijentu u kome radite u svakom mogućem smislu. Od velike je koristi prethodno radno iskustvo u medijima i u javnom sektoru. Ja se medijima bavim skoro 15 godina, od toga sam deset godina bila ekonomsko-politički novinar dok se poslednjih pet godina bavim odnosima s javnošću prvo u Vladi Srbije potom u Gradskoj upravi Grada Beograda.

Iz moje novinarske karijere najznačajnije iskustvo je višegodišnji rad u ekonomskom nedeljniku “Ekonomist” gde sam naučila najvažnije stvari o novinarstvu a svakako kao lični najveći ali i najdraži profesionalni uspeh smatram to što sam bila i stalni dopisnik i kolumnista regionalnog magazina “Forbes” i autor Forbesove liste najmoćnijih privrednika za Srbiju.

Najboljim poslom do sada smatram ovaj na kome sam trenutno, upravo zbog toga što u njemu mogu da spojim i primenim svo dosadašnje profesionalno iskustvo.

  1. Šta savetujete mladima koji žele da se bave Vašom profesijom?

Zvuči otrcano ali to je jedna velika istina, iako izlizana, a to je da puno rade na sebi. Upijanje iskustva i znanja u što većoj meri na početku karijere zaista može odrediti dalji put. Za mene lično, u svakoj profesiji je bolje graditi se i nadograđivati korak po korak, postepeno i temeljno, jer verujem da se isključivo tako stvaraju kvalitetni profesionlaci.  I novinarstvo i PR su profesije u kojima su kontakti sve a potrebno je puno vremena i truda da izgradite svoju mrežu kontakata.  Ako nekoga ne znate, najvažnije je da znate nekoga ko ga zna. Ukratko, tako se dolazi do sagovornika ako ste novinar, tako se stvara mreža kontakata koja vas kasnije prati na svakom poslu, tako se uči i stvara pravi medijski profesionalac. Ako niste tip koji je spreman da uvek bude online, ako niste spremni da u svako doba pratite sve vesti, ako niste spremni na stres i brzo reagovanje možda bi trebalo da razmislite o nekoj drugoj profesiji. Ako jeste, recept za početak je puno rada na terenu, puno novinarskog iskustva čini možda i najvažniji stepenik ka savetniku za medije jer ako ne znate kakav je odnos institucije i kakvi su podaci vama kao novinaru nekada bili potrebni nećete znati ni šta se od vas očekuje ako jednom vi budete sa te “druge strane”. To je i vrlo čest razvojni put mnogih savetnika za medije, ali naravno nije jedini mogući.

  1. Kako ste našli prvi posao?

Definitivno je najteže naći prvi posao, a ako ste dovoljno dobri u svojoj profesiji, što od vas zavisi, svaki sledeći posao će naći vas. Za prvi posao je potrebno i malo sreće a ja sam, kada sam krenula u potragu za poslom odlučila da moja “karta” bude iskrenost. Nisam želela da pišem CV jer i dalje smatram da je za prvi posao svaki CV gotovo pa neiskren jer bez relevantnog radnog iskustva CV praktično da ne postoji. Studentske aktivnosti, znanje jezika, veštine i to je otprilike to. Nedugo pošto sam diplomirala sam poslala mail gotovo pa svim meni poznatim redakcijama sa jednom rečenicom  - “Poštovane kolege, upravo sam diplomirala, nemam radnog iskustva ali želim da radim”, otprilike toliko jednostavno. Sve što sam želela u tom trenutku jeste da budem ono za šta sam se školovala – novinar. Moj prvi posao bila je prva redakcija koja mi je na taj mail odgovorila, a angažovao me prvi urednik koji me pozvao na razgovor i poslao na zadatak da uradim intervju i donesem priču posle koje me zaposlio. To je bio jedan beogradski ekonomski  mesečnik, “e-magazin”  koji više ne postoji ali mi je u dragom sećanju. Odatle sam krenula. Sledeća stanica bio je  ekonomski nedeljnik “Ekonomist” koji me pozvao nakon što su čitali tekstove koje sam do tada objavljivala.